Rezistencija na antibiotike - pandemija koja ne bi imala srećan kraj

"But I would like to sound one note of warning. …. The time may come when penicillin can be bought by anyone in the shops. Then there is the danger that the ignorant man may easily underdose himself and by exposing his microbes to nonlethal quantities of the drug make them resistant" - Aleksandar Fleming

__________________________________________________________________________________

Verovatno smo svi poželeli zdravlje sebi i bližnjima u ovoj (novoj) godini. Nadamo se da će 2021. godina biti godina odlaska pandemije koronavirusa, ali da li smo naučili glavnu lekciju? Da li smo zaista uvideli važnost prevencije ili što bi naš narod rekao - bolje sprečiti nego lečiti? Jedna od posledica lečenja koronavirusa zasigurno biće veliki porast broja rezistentnih bakterija, zbog ogromnog broja ljudi koji je širom sveta primio antibiotike? Šta su antibiotici? Zašto ljudi dobijaju antibiotike kod virusne infekcije? Šta je rezistencija na antibiotike i šta svako od nas može da učini da doprinese sprečavanju izbijanja nove pandemije, jer takva pandemija zasigurno neće imati srećan kraj.

Od 1928. godine i Flemingovog otkrića penicilina do sada antibiotici su, malo je reći, izmenili svet. Otkriće antibiotika nije omogućilo samo svrgavanje infektivnih bolesti sa trona najsmrtonosnijih bolesti, već i brojne druge medicinske zahvate - operacije, terapiju kancera, transplantacije organa, terapiju hroničnih bolesti. Prilikom operacija vrlo je važno sprečiti da se inficira mesto operacionog zahvata, prilikom transplantacije organa primaju se lekovi koji suprimju imunski odgovor (da bi se sprečilo „odbacivanje" organa, zbog čega je telo osetljivije na bakterijske infekcije). U tim slučajevima primenjuju se antibiotici. Kod hroničnih bolesnika imunski sistem je oslabljen i lakše može doći do bakterijskih infekcija... Šta bi se onda desilo kada bi antibiotici prestali da deluju? O, pretpostavljam da je odgovor prilično jasan. 

Rezistencija (otpornost) na antibiotike je vodeća pretnja za zdravlje u svetu i s razlogom sva svetska zdravstvena udruženja stalno upozoravaju na sve veći broj rezistentnih bakterija kao i na apokaliptične posledice koje bi imalo razbuktavanje infekcija rezistentnim bakterijama. Upravo zato je važno informisati ljude da su antibiotici izuzetno korisni i dragoceni ako se primenjuju pravilno (kada postoji potvrđen razlog od strane lekara). Međutim, kako se to u medicinskim vodama kaže, neracionalna primena antibiotika – odnosno bezrazložna primena ili primena „na svoju ruku“, ne samo da nije korisna već je i opasna.

Veliki broj ljudi pripada jednoj od dve krajnosti - "ja uzmem za svaki slučaj antibiotik, znam tačno gde može da se uzme bez recepta" i "ja ne pijem nikad antibiotike". Obe krajnosti su jako opasne, čak ne mogu ni da se odlučim koja mi je favorit.

Antibiotici su lekovi koji uništavaju bakterije, tako što ih ubijaju ili zaustavljaju njihov rast i umnožavanje. Postoji veliki broj različitih bakterija, no srećom po čoveka, manji deo je za njega opasan tj. može da izazove infekciju i bolest (patogene bakterije). Postoje i "dobre bakterije" koje su takav epitet od čoveka zaslužile time što doprinose njegovom zdravlju, tj. normalnom metabolizmu, funkcionisanju i odbrani od onih drugih, patogenih bakterija. Pojedine bakterije poput jednog tipa E. Coli normalno žive u crevu čoveka, po principu obostrane koristi (sintetizuju vitamin K i olakšavaju varenje), međutim ukoliko dospeju u druge delove organizma npr. urinarni trakt izazivaju infekciju i probleme. U tom slučaju je neophodno lečiti bakterijsku infekciju.

Simptomi bakterijske i virusne infekcije u nekim slučajevima mogu da budu veoma slični. Međutim, ono što je sasvim sigurno je da antibiotici ne deluju na viruse, ne leče virusne infekcije, ne ubrzavaju oporavak od virusa, niti na bilo koji način mogu umanjiti štete koje virusna infekcija izaziva sama po sebi. Kod većine bronhitisa, upaljenog grla (osim zbog streptokoka), gripa, prehlade ne treba uzimati antibiotik. Svaka bezrazložna primena antibiotika nosi bespotreban rizik od ispoljavanja neželjenog dejstva. Blaža neželjena dejstva većine antibiotika uključuju osip, mučninu, povraćanje, dijareju (proliv), gljivičnu infekciju. Retka, teška neželjena dejstva su infekcija C. difficile, praćena dijarejom i oštećenjem debelog creva, ređe smrću, kao i teška alergijska reakcija. Osim toga, ubrzava razvoj rezistentnih bakterija i narušava normalnu bakterijsku floru, jer antibiotici ubijaju delom i dobre bakterije. 

Međutim, u izvesnim situacijama, kada jaka virusna infekcija (kao što je teži oblik kovida-19) oslabi imunski odgovor to praktično „otvara vrata“ bakterijama da se pridruže žurci i izazovu (još veću) katastrofu. Iz tog razloga se kod teških virusnih infekcija razmatra primena antibiotika u preventivne svrhe - da spreče sekundarnu bakterijsku infekciju i potencijalno pogubne posledice koje može imati po život. Antibiotik ni u kom slučaju ne smanjuje rizik od virusne infekcije. Šta je jaka infekcija i kako prepoznati potrebu za antibiotikom? Tako što ćete to prepustiti stručnjaku da proceni. Zabrinjava istraživanje prema kom je do 79-96% ispitanika iz različitih evropskih oblasti uzimalo antibiotike na svoju ruku, bez kovid-19, verujući da tako može da spreči bolest. Prema toj studiji, kod 15% teških infekcija koronavirusom postoji verovatnoća od koinfekcije bakterijom i opravdana je primena antibiotika, dok je 75% zapravo primalo antibiotik. Dakle, uzimanje antibiotika kao mera prevencije kovida-19 pogrešno je na svim osnovama, a u terapiji opravdano u manjem broju infekcija.

Antibiotici deluju na različite načine na bakterije (zbog čega različiti tipovi antibiotika mogu ubijati jednu vrstu bakterije), a različita struktura i metabolizam bakterijske i ljudske ćelije razlog je zašto ubijaju bakteriju, ali ne i čoveka u kome se bakterija razmnožava. Međutim, ne treba da nas čudi da je bakteriji baš kao i nama život lep i da ona, baš kao i mi, ima nameru da preživi. Zbog toga, bakterija tokom vremena razvija različite odbrambene mehanizme kojima će nadvladati dejstvo antibiotika koji je do tad njenu vrstu ubijao - postaće rezistentna na antibiotik. Da stvar bude gora po čoveka, bakterije imaju sposobnost i da između sebe prenesu "rezistentni materijal" što dodatno komplikuje stvar. Pojava sojeva rezistentnih na antibiotike kojima su do sada uspešno lečene gonoreja, tuberkuloza, pneumonija i salmoneloza pretvara ove bolesti u veliku opasnost za zdravlje.

Ukoliko pijemo antibiotik sa razlogom (tj. doktor je ustanovio bakterijsku infekciju i propisao terapiju) posebno je opasna obustava terapije pre vremena - često čovek umesto da pije antibiotik onoliko dana koliko mu je doktor rekao, prekine ranije jer zaboravi više puta na dozu ili "ne želi da se truje kad se već oseća dobro“ (npr. u slučaju urinarnih infekcija prestane bol). Međutim, dužina terapije nije nebitna, naprotiv! Prestanak tegoba nikad ne sme da bude razlog da se prekine s primenom antibiotika. Terapija mora da traje dovoljno dugo da se osigura da su patogene bakterije u potpunosti ubijene. U suprotnom, zalečena infekcija omogućava preostalim bakterijama da razviju rezistenciju na antibiotik, da nastave da se umnožavaju što konačno za ishod ima reinfekciju - ponovne simptome i tegobe uz jednu bitnu razliku - primena istog antibiotika više nema efekta.

Relativno je lako utvrditi postoji li razlog za primenu antibiotika, štaviše potrebno je da odemo kod doktora, gde ćemo posle pregleda (uzimanja uzorka) i laboratorijskih analiza dobiti odgovor ne samo da li je patogena bakterija prisutna, već i koja ako jeste kao i koji antibiotici od očekivanih deluju na nju (antibiogram). Pa ipak, ljudima je izgleda nekada lakše da se igraju doktora i pitaju internet-majstore, verovatno nedovoljno svesni koliku štetu sebi i drugima mogu da naprave.

Važno je rešiti i čestu zabludu - rezistentna postaje bakterija, a ne organizam (čovek) u kome se bakterija namnožava. To je vrlo bitno, jer nastala rezistentna bakterija može inficirati bilo koju osobu na planeti i za razliku od čoveka, ne pravi puno pitanja - uzrast, pol, boja kože, kakvu muziku slušate, gledate li božićne filmove bakteriji je potpuno svejedno. Jednako će da vas voli jer joj omogućavate da živi. Svako se može zaraziti rezistentnom bakterijom. Kako? Naravno, od same vrste bakterija put prenosa se razlikuje, ali uopšteno govoreći bakterije se mogu preneti putem hrane, vode, vazduha, zemlje ili "vektorima" (nosilac bakerije npr. drugi čovek ili životinja). 

Rezistentne infekcije su veliki terapijski problem. Povećavaju cenu lečenja (hospitalizacija, duži boravak u bolnici, primena agresivnijeg toksičnijeg antibiotika, itd.), a u slučajevima kada se istroše sve opcije, tj. kada ne postoji nijedan antibiotik koji deluje na bakteriju, takav čovek je dobio smrtnu presudu.

Šta je sa "ja ne uzimam nikad antibiotike" ideologijom problem? Svaka bakterijska infekcija može potencijalno da izazove sepsu. Sepsa je prekomerni odgovor organizma na infekciju, koji dovodi do oštećenja tkiva, otkazivanja organa i smrti. 1,7 miliona ljudi umre širom sveta od sepse. Sa druge strane, nelečenje bakterijske infekcije uzrokovaće nepotrebno zaražavanje drugih osoba.

Kako se zaštititi od inficiranja rezistentnim bakterijama?

Smernice Centra za kontrolubolesti i prevenciju:

1. Pravilna upotreba antibiotika – koristiti antibiotike samo onda kada za to ima potrebe, na način koji vam je lekar objasnio. Nikada ne koristiti antibiotike samostalno, „za svaki slučaj“ u cilju prevencije ili samostalnog lečenja. Svaka upotreba antibiotika nosi rizik od ispoljavanja neželjenih efekta i doprinosi stvaranju rezistentnih sojeva!

2. Higijena – nisu nas džabe učili još u vrtiću da je čistoća pola zdravlja. Redovno pranje ruku vrlo je važno u preveniranju infekcija, pa tako i bakterijskih i sa prolaskom pandemije koronavirusa redovno pranje ruku ne sme da padne u zaborav.

3. Vakcinacija - veoma važan korak u prevenciji

4. Reagujte na promene u zdravlju – simptome i znakove bolesti ne treba ignorisati. Reakcija podrazumeva odlazak kod doktora. Nelečena bakterijska infekcija može dovesti do komplikacije kao što je sepsa, životno ugrožavajuće stanje!

5. Voditi računa o higijeni namirnica i površina koje dolaze u kontakt sa hranom! Sirova hrana može biti izvor brojnih patogenih bakterija, ne mešati sirovo meso sa drugom hranom, pre jela hranu termički obraditi na odgovarajući način. Termička obrada ubija bakterije i nedovoljno prženje mesa npr. može biti uzročnik infekcije

6. Pri odlasku u strane, posebno daleke zemlje, raspitati se o vakcinaciji koju je potrebno primiti pre odlaska u zemlju. I to uradite na vreme, jer je potrebno određeno vreme da vam se razviju specifična antitela.

7. Bezbedni polni odnosi – gonoreja, jedna od vrlo čestih polno prenosivih bolesti, može biti uzrokovana rezistenim sojem. Jedini način da se rizik svede na nulu je nemanje odnosa, a ukoliko imate odnose koristite kondom od početka do kraja odnosa.