Suplementi nas štite od bolesti - sve bajke lepo zvuče

Još otkako smo na studijama učili o suplementaciji vitaminima i mineralima nešto me žigne svaki put kad čujem da se neko, a posebno od kolega iz struke, kljuka vitaminima i mineralima u preventivne svrhe. Šta i da očekujem da objasni komšiji, roditelju ili potpunom strancu ako je sam prespavao deo školovanja u kom smo učili sve one činjenice koje, iako ruše tu idealnu bajku zaštite, vrlo su jasne – uzimanje suplemenata u preventivne svrhe protiv oboljevanja od kancera, virusa, bakterija ili Alchajmera ima isti efekat kao da čupate dlake s ruke da vam ne bi više rasla kosa – nema efekta. Kako se onda toliko raširila ta zabluda? Kako se postepeno izgubila ona ključna rečenica – suplementacija je opravdana samo kod osoba s dokazanim deficitom. Prilično su tome pomogle raznorazne javne ličnosti koje su se hvalile odličnim efektima suplementacije, hvalile proizvod koji ih sponzoriše, a ljudima je nekad teško da prihvate činjenicu da su i javne ličnosti ljudi i kao i drugi ljudi i javne ličnosti - lažu.

Vitamini i minerali su neophodni našem organizmu – dugujemo im zahvalnost za sve što možemo da postignemo i, bez preterivanja, i što postojimo. I vrapci na grani znaju da je kalcijum „dobar za kosti“, da manjak vitamina D dovodi do rahitisa. Pa još kad se uključi i vitamin E u priču, kao sjajni endogeni antioksidans, svi su preduslovi stvoreni za donošenje pretpostavke da unošenjem vitamina i minerala u vidu suplemenata možemo da „pojačamo“ imuni odgovor ili sprečimo da se svi ti vitalni metabolički procesi poremete. Međutim, organizam je daleko komplikovaniji od tako jednostavne logike i ovakva preventivna primena nema naučnu utemeljenost! Da vitamini u vidu suplemenata ne ostvaruju efekte kao vitamini iz hrane (ma koliko to delovalo očekivano) donekle ističe i upozorenje na kutijama da suplementi ne mogu da zamene raznovrsnu ishranu. Dok je endogeni vitamin E sjajni antioksidans, suplementacija vitaminom E značajno je povećala rizik od kancera pluća kod muškaraca u jednoj studiji, dok je sličan efekat zabeležen i kod drugih tipova kancera.

Suplementi su postali popularni „dizači imuniteta“, a da ni sam tvorac ove floskule nije najbolje razradio šta to tačno znači. Nije imunitet uspavana zver koja čeka da je spolja čačnete i probudite pa da krene da izjeda sve neprijatelje, a ukoliko unesete veću količinu suplemenata zver će efikasnije da izjeda. Imunitet je ekstremno složen splet reakcija, uz učešće velikog broja različitih tipova ćelija i komplikovanih signalnih puteva, koji i dalje najbolje radi kad umesto bespotrebnog uključivanja svih tih suplemenata pokušate da isključite najveći ometajući faktor – hroničan stres.

Šta kažu naučna saznanja? Bez dokazanog biohemijskog deficita nema razloga ni koristi od uzimanja bilo kog suplementa, a štetu je teško proceniti. Kao i svaki ksenobiotik (supstanca strana našem organizmu, odnosno nije proizvedena „iznutra“) i bilo koji suplement može izazvati neželjene efekte, ali kako suplemente kontroliše drugačija regulativa i ne podležu tako opsežnim ispitivanjima u kontrolisanim studijama kao lekovi, ti efekti su uglavnom nepoznati. Kada je priča o antioksidansima doživela vrhunac popularnosti, mnoge  nade su se polagale u suplementaciju antioksidansima kako bi se sprečio štetni efekat koji oksidativne vrste u organizmu mogu da izazovu. Međutim, rezultati su bili uglavnom poražavajući. Preventiva nije dala rezultate, a neke studije su prijavile veliki porast incidencije oboljevanja od kancera kod suplementiranja velikim dozama različitim vitaminima.

Kada je opravdano koristiti suplemente? Kada laboratorijski testovi otkriju stvarni manjak, pod nadzorom lekara. Dakle, manjak vitamina/minerala nadoknađuje se sa ciljem da se spreče poremećaji koji mogu nastati kao posledica nedostatka. Tako je mene vitamin D spasio u najranijoj mladosti rahitisa. 

I nije ni čudo što je upravo taj vitamin D vrtoglavo podigao zaradu mnogim proizvođačima suplemenata tokom ove pandemije. Prosto, deficijencija vitamina D, a pogotovo u uslovima pandemije i karantina vrlo je česta, češća nego kad je bilo koji drugi vitamin u pitanju. Međutim, samo doziranje vitamina D koji će da nadoknadi deficit i normalizuje status vitamina D zavisi od stepena deficita, koji je individualan! Dakle, laboratorijska potvrda deficita bi trebalo da bude prvi korak, a onda da vam doktor prilagodi dozu. Komplet suplemenata koji se kod nas trenutno propisuje teško da ima ikakvu svrhu osim čuvenog placebo-a. Ali, isto tako, može biti jako opasno ako osoba zaista pomisli da je kapsula štiti od korone, pa krene da se ponaša kao da ima nevidljivi štit - i za nju i za sve oko nje.  Strah od bolesti i smrti ljude natera na svakakve gluposti, ali opasnije nema od igranja lekara, uzimanje ekstremno velikih doza vitamina D na svoju ruku (maksimalna dozvoljena granica je 4000 IU/dan za odraslog čoveka, da ne dođe do ispoljavanja toksičnosti). Planirana suplementacija sa slike ekstremno je opasna i ostaje nada da se autor šalio. Štetni efekti unosa vitamina D iz suplemenata posebno mogu biti opasni za ljude sa problemom sa bubrezima.

Ne može u nauci sad i odmah. Zaključak iziskuje vreme. Jedina „prednost“ dugog trajanja pandemije je  dostupnost daleko većeg broja podataka u odnosu na pre par meseci. Što je više podataka dostupno statistika je merodavnija i zaključci imaju veću vrednost. Upravo je vreme bilo potrebno da se prikupe dokazi i da pojedine teorije, kao efikasnost terapije kovida hidroksihlorokinom, dožive propast. 

Negde u maju, veća studija zaključila je da tek toliko dokaza postoji da se suplementacija vitaminom D može opravdati samo kod osoba sa deficitom. Najnovije studije, međutim, donose na pomolu još jedno razočaranje u terapijske mogućnosti vitamina D – izgleda da postaje jasnije da na ishod kovid bolesti ne utiče suplementacija vitaminom D i nema pomoći kod teških oblika bolesti.

Iz nekog razloga, čoveku je lakše da proguta kombo čudotvornih suplemenata ne očekujući nuzefekte, a očekujući štit od bolesti, nego da stavi masku i preko nosa i preko usta i drži distancu i izbegava razna okupljanja i slavlja kako bi ova grozota prošla što pre, a zdravstveni radnici malo predahnuli.

Kolika je onda šteta tolikih nepotrebno unetih doza vitamina D? Da li bi terapijski ishod pacijenata lečenih hlorokinom bio drugačiji bez tog leka, koji je opasan sam po sebi? To pitanje nažalost ostaje otvoreno. Štetu od bespotrebnog uzimanja suplemenata nećemo videti danas ili sutra. Neće vas zaboleti glava ili vam biti muka kao jasna signalizacija da vam suplementacija šteti – efekti hroničnog trovanja mogu se javiti godinama kasnije. I, opet, zbog složenosti organizma, čak i tada je vrlo teško dati odgovor na pitanje da li je krivac za nastanak bolesti možda upravo dugoročna bespotrebna suplementacija.

Ne provocirajte svoj organizam i signalne puteve u ćeliji, raznovrsna ishrana i redovna fizička aktivnost jedina su priznata efikasna prevencija.