Dugoročne posledice kovida-19 - "hronični kovid"

Tekst je prevod članka iz časopisa "The Wall Street Journal"  (autori: Sarah Toy, Sumathi Reddy i Daniela Hernandez). U dnu teksta je link ka stranici sa originalnim tekstom, a unutar samog teksta linkovani su isti izvori kao u originalnom tekstu

__________________________________________________________________________

Gotovo godinu dana od početka pandemije koronavirusa naučnici, doktori i pacijenti počinju da rešavaju zagonetni fenomen - za mnoge pacijente, uključujući i mlade, kojima nije bila potrebna hospitalizacija, kovid-19 ima razarajući sekundarni efekat.

Mnogi se suočavaju sa simptomima nedeljama ili mesecima nakon što je bilo očekivano da će se oporaviti, često sa iznenađujućim, novim komplikacijama koje mogu imati uticaj na celo telo – težak umor, kognitivni problemi i rupe u pamćenju, digestivni problemi, nepravilan rad srca, glavobolje, vrtoglavice, krvni pritisak koji "šeta", čak i gubitak kose. Ono što iznenađuje doktore je da su mnogi takvi slučajevi osobe koje nisu imale najteži oblik kovida-19, što potkopava pretpostavku da se pacijenti s blagim oblikom kovida-19 oporavljaju u roku od dve nedelje. Lekari to stanje nazivaju "post-akutnim kovidom" ili "hroničnim kovidom", a oboleli se često nazivaju dugotrajnim ili dugoročnim kovid pacijentima.

"Inače je najveća verovatnoća da će pacijenti s teškim bolestima imati trajne simptome, ali u slučaju kovida to nije tako", kaže Trisha Greenhalgh, profesorka primarne zdravstvene zaštite na Univerzitetu u Oksfordu i vodeća autorka studije BMJ-a iz avgusta, koja je među prvima definisala hronične kovid pacijente kao one sa simptomima koji traju više od 12 nedelja i zahvataju više organskih sistema. "Za mnoge takve pacijente", rekla je, "bolest sama po sebi nije toliko teška, ali simptomi poput rupa u pamćenju i ubrzanog rada srca ponekad traju i mesecima".

U oktobru su Nacionalni instituti za zdravlje opis takvih slučajeva dodali svojim smernicama za lečenje kovida-19, rekavši da su lekari prijavlili dugoročne simptome i invaliditete kod osoba s preležanim blažim oblikom kovida-19.

"Ne shvatate koliko imate sreće sa svojim zdravljem sve dok ne prestanete da ga imate", rekla je Elizabeth Moore, 43-godišnja majka troje dece i advokat u Valparaisu. Pre kovida-19 bila je strastveni skijaš i nekoliko puta nedeljno je trenirala. Otkako se razbolela u martu, bori se sa simptomima, uključujući probleme s pamćenjem i gastrointestinalne probleme. Izgubila je gotovo 30 kilograma.

Procene o procentu pacijenata sa kovidom-19 koji imaju dugotrajne simptome variraju u širokom opsegu. Nedavno istraživanje sprovedeno na više od 4 000 kovid-pacijenata pokazalo je da se oko 10% pacijenata starosti 18-49 godina još uvek borilo sa simptomima četiri nedelje nakon što se razbolelo, da je 4,5% ljudi bilo kog uzrasta imalo simptome duže od osam nedelja, a 2,3% duže od 12 nedelja. Studija, koja još uvek nije recenzirana, izvedena je pomoću aplikacije koju je izradila zdravstveno-naučna kompanija Zoe u saradnji sa King's Collegeom u Londonu i Opštom bolnicom Massachusetts.

Druga preliminarna studija, u kojoj je fokus bio većinom na nehospitalizovane pacijente s kovidom-19, otkrila je da oko 25% ispitanika još uvek ima barem jedan simptom nakon 90 dana. Evropska studija otkrila je da je oko trećina od 1 837 nehospitalizovanih pacijenata prijavila da i dalje zavisi od pomoći negovatelja, otprilike tri meseca nakon otpočinjanja simptoma.

Sa više od 46 miliona slučajeva širom sveta, čak i niže procene znače da milioni ljudi žive s dugotrajnim, ponekad onesposobljavajućim stanjima, što doprinosi hitnosti proučavanja ove populacije pacijenata, rekli su istraživači. Ono što istraživači utvrde moglo bi uticati na to kako kliničari definišu oporavak i koje terapije propisuju, rekli su doktori.

Doktori kažu da anksioznost, izazvana socijalnom izolacijom i neizvesnošću oko pandemije, može pogoršati simptome, iako to verovatno nije primarni uzrok.

I druge virusne epidemije, uključujući izvorni SARS, MERS, Ebolu, H1N1 i špansku groznicu, povezane su s dugotrajnim simptomima. Naučnici su prijavili da su neki pacijenti osećali umor, imali probleme sa spavanjem i bolove u zglobovima i mišićima dugo nakon što su njihova tela eliminisala virus, prema nedavno objavljenom revijalnom radu koji beleži hronične posledice virusnih infekcija.

Ono što razlikuje kovid-19 je dalekosežna priroda efekata. Iako započinje u plućima, često utiče na mnoge druge delove tela, uključujući srce, bubrege, digestivni i nervni sistem, rekli su doktori. "Zapravo nisam video nijednu drugu bolest koja utiče na toliko različitih sistema organa na toliko različitih načina kao što to čini kovid", rekao je Zijian Chen, medicinski direktor Centra za negu posle kovida-19, Mount Sinai zdravstvenog sistema. Opisao je kolege koji su bili energični, ali nakon što su se razboleli, imali su problem da preguraju dan. Rekao je da je izbliza video kako kovid-19 još uvek utiče na njihovu sposobnost da rade stvari koje vole. "Mislili smo da nakon što virus učini to što učini, oporaviš se i vratiš u normalu", rekao je. "Ponekad to nije slučaj, a to je stvarno zastrašujuće", rekao je.

Vodeće objašnjenje za dugotrajne kovid simptome je da aktivnost imunog sistema i posledična upala i dalje utiču na organe ili nervni sistem, čak i nakon što virus nestane, rekli su istraživači. Neki od glavnih dokaza koji potkrepljuju teoriju upale (inflamacije) dolaze od pacijenata s kovidom-19 sa znakovima inflamacije srca i povrede nekoliko meseci nakon bolesti.

U jednoj studiji, koja je proučavala 100pacijenata s kovidom-19 dva meseca nakon što su se razboleli otkriveno je da je 78 imalo abnormalne nalaze magnetne rezonance srca, dok je 60 imalo sliku koja ukazuje na upalu srčanog mišića. Studija je obuhvatila hospitalizovane, nehospitalizovane i asimptomatske pacijente. "Čak i oni koji nisu imali simptome, bili su mladi i u formi, čak i kod takvih pacijenata videli smo abnormalnosti", rekao je Eike Nagel, jedan od vodećih autora studije i direktor Instituta za eksperimentalno i translacijsko kardiovaskularno slikanje Univerziteta u Frankfurtu.

"Neki pacijenti su imali ožiljačno tkivo na srcu, što me je zabrinulo. Ožiljačno tkivo nije bilo previše ozbiljno, ali iz drugih studija znamo da je to povezano s lošijim ishodima."

Lekari takođe prijavljuju slučajeve dugoročnog kovida s gastrointestinalnim problemima. Nedavno publikovani radovi su pronašli novi koronavirus, poznat i kao SARS-CoV-2, u stolici i crevnoj sluznici nekih pacijenata s kovidom-19, što ukazuje da virus može inficirati i oštetiti ćelije creva. Creva imaju veliku gustinu ACE2 receptora, vrste proteina na površini ćelija, koje SARS-CoV-2 koristi za infiltraciju u ćelije.

Virus može uzrokovati i promene u sadržaju crevnih bakterija, rekla je Brennan Spiegel, gastroenterolog i direktorka istraživanja zdravstvenih usluga u Zdravstvenom sistemu Cedars-Sinai, koja je imala pacijente s bolovima u trbuhu i dijarejom nedeljama ili mesecima nakon dijagnostikovanja kovida-19 .

Gospođa Moore, advokat iz Indiane, dobila je kovid-19 u martu i najpre se osećala bolje krajem aprila. “Mislila sam da sam pobedila ovu stvar. Bila sam u zabludi”, rekla je gospođa Moore, koja je u maju bila pozitivna na antitela na koronavirus. Tog meseca njeno zdravlje se naglo pogoršalo. Borila se s tahikardijom ili ubrzanim otkucajima srca i fluktuacijama (variranjem) krvnog pritiska. Ti simptomi su se vremenom smanjili, ali i dalje ima gastrointestinalnih problema. Nedavnim testom utvrđena je upala želudačne sluznice. Pepcid, antihistaminici i izbegavanje mlečnih proizvoda pružili su olakšanje u određenoj meri, ali ostali simptomi poput oslabljenog pamćenja i dalje traju. "Osećam da mora biti nekakav sledeći korak", rekla je, "jer nisam spremna da prihvatim ovo kao svoju novu stvarnost." Upisala se u istraživačku studiju na "Neuro Covid-19 klinici" u Čikagu, jednoj od nekoliko klinika uceloj zemlji koja za cilj ima pronalazak rešenja za ove pacijente.

Neki simptomi mogu biti kolateralna šteta od imunog odgovora tokom akutne infekcije, rekli su istraživači. Neki pacijenti mogu imati neotkriveni rezervoar zaraznog virusa ili imati nešto delića neinfektivnog virusa u nekim ćelijama koji pokreću imuni odgovor, rekli su. Druga mogućnost je da virus uzrokuje da imuni sistem kod nekih ljudi prepoznaje sopstvene organe i tkiva kao strane zbog čega ih napada i oštećuje, rekli su istraživači. Studija iz juna otkrila je da je otprilike polovina od 29 hospitalizovanih pacijenata na intenzivnoj nezi sa kovidom-19 imala jednu ili više vrsta autoantitela - antitela koja pogrešno ciljaju sopstvena tkiva ili organe i napadaju ih.

Lekari kažu kako se čini da se kod nekih pacijenata razvija disautonomija ili poremećaj regulacije autonomnog nervnog sistema, dela nervnog sistema koji reguliše nevoljne funkcije, poput disanja, varenja i otkucaja srca.

David Putrino, direktor rehabilitacionih inovacija u zdravstvenom sistemu Mount Sinai u Njujorku, rekao je da se čini da je većina od više od 300 pacijenata s dugoročnim kovidom, koji su pregledani u njegovom Centru, razvila stanje nalik na disautonomiju. Oko 90% takvih pacijenata prijavilo je da ima simptome netolerancije na vežbanje, umor i povišeni rad srca. Otprilike 40% do 50% prijavljuje  i simptome kao što su gastrointestinalni problemi, glavobolje i otežano disanje. Dr Putrino je rekao da upala uzrokovana koronavirusom možda remeti normalno funkcionisanje vagusnog nerva, najdužeg kranijalnog nerva u telu, koji prenosi poruke na pluća, creva i srce. 

Kao član internacionalnog tima Johns Hopkins Univerziteta, 19-godišnji Christopher Wilhelm trčao je 10 kilometara dnevno. Sada ima dana kada s mamom ne može da prošeta ni četvrtinu milje po četvrti a da se ne oseća "isceđeno". Wilhelm, koji je u junu bio pozitivan na koronavirus, rekao je da mu tokom tih šetnji puls raste, krećući se od 130 do 170 otkucaja u minuti. Nedavno mu je dijagnostikovan oblik disautonomije koju odlikuju fluktuacije krvnog pritiska i otkucaja srca kada pacijenti sednu ili ustanu, stanje poznato kao sindrom posturalne ortostatske tahikardije ili POTS. Doktori ga prate i zbog srčanih smetnji. Lekovi koje je dobio još uvek nisu pomogli sa skokovima otkucaja srca.

"Nakon pozitivnog testa, očekivao sam da će to biti nedelje simptoma sličnih gripu, a da ću se onda vratiti u normalu", rekao je. "Već je prošlo toliko vremena, nekako je zastrašujuće."

Šest meseci nakon što se razbolela od kovida-19, Jennica Harris (33) rekla je da ima konstantan umor i probleme s pamćenjem i koncentracijom. Trudi se da pronađe jednostavne reči tokom razgovora, često gubi tok misli i razvila je mucanje. "Obično znam šta želim da kažem kad to pokušavam da kažem i obično se ne suzdržavam", rekla je. "Kad pokušam da prenesem svoju poentu, a ne mogu, to narušava moje samopouzdanje i poimanje sebe same."

Takva kompilacija neuroloških simptoma, zajedno s trajnim umorom, bolovima u zglobovima i glavoboljama, nalik je na mialgični encefalomielitis, poznat i kao sindrom hroničnog umora, rekao je Anthony Komaroff, profesor medicine na Medicinskom fakultetuUniverziteta na Harvardu koji taj sindrom proučava decenijama. "Stanje može pratiti određene virusne i bakterijske infekcije", rekao je. On veruje da stanje verovatno prati i kovid-19, barem kod jednog dela pacijenata. Studija iz 2009. godine s 233 preživelih od SARS-aotkrila je da 27% ispitanika ispunjava kriterijume za sindrom hroničnog umora četirigodine nakon što se razbolelo.

Naučnici kažu da još uvek nije poznato ulazi li novi koronavirus u sam mozak ili su neurološki simptomi kovida-19 posledica upalnog odgovora na nivou celog tela.

U obdukcijama nekih pacijenata sa kovidom-19 doktori su primetili encefalitis ili upalu mozga. Male obdukcione studije takođe su pronašle preliminarne dokaze o česticama koronavirusa u regijama mozga važnim za miris. "Kod nekih drugih infekcija, virusne čestice su pronađene u mozgu pacijenata s encefalitisom, iako je to retko", rekao je Walter Royal, neurovirolog i direktor Instituta za neuronauku. Ono što je češće je da virus inficira sluznicu krvnih sudova, uzrokujući oštećenja i upalu, koje zauzvrat utiču na mozak.

Koliko će dugo trebati pacijentima s kovidom-19 da se oporave, ostaje nepoznato. Doktor Putrino je rekao da se kod većine njih neće poboljšati stanje "samo od sebe", već će im trebati najmanje šest meseci strukturirane rehabilitacije. "Ono što se obično događa ljudima koji se ne leče i ne dobiju priznanje koje im je potrebno je to što se spuste na novu normalu funkcionisanja", rekao je.

____________________________________________________________________________

Izvor: https://archive.vn/Q3WD6#selection-1259.230-1259.252