Nauka za svakoga

J oš otkako smo na studijama učili o suplementaciji vitaminima i mineralima nešto me žigne svaki put kad čujem da se neko, a posebno od kolega iz struke, kljuka vitaminima i mineralima u preventivne svrhe. Šta i da očekujem da objasni komšiji, roditelju ili potpunom strancu ako je sam prespavao deo školovanja u kom smo učili sve one činjenice koje, iako ruše tu idealnu bajku zaštite, vrlo su jasne – uzimanje suplemenata u preventivne svrhe protiv oboljevanja od kancera, virusa, bakterija ili Alchajmera ima isti efekat kao da čupate dlake s ruke da vam ne bi više rasla kosa – nema efekta. Kako se onda toliko raširila ta zabluda? Kako se postepeno izgubila ona ključna rečenica – suplementacija je opravdana samo kod osoba s dokazanim deficitom. Prilično su tome pomogle raznorazne javne ličnosti koje su se hvalile odličnim efektima suplementacije, hvalile proizvod koji ih sponzoriše, a ljudima je nekad teško da prihvate činjenicu da su i javne ličnosti ljudi i kao i drugi ljudi i javne lič